Upravljanje ambalažnim otpadom

Na putu održivog razvoja upravljanja otpadom i istovremeno na putu ulaska u veliku Evropsku porodicu, Srbija može uz pomoć Benchmarking (best practice) -analize učiti od drugih zemalja kao i iz njihovih grešaka i na taj način jačati sopstvene šanse za uspešnost tranzicionog procesa. Srbija je donela 2003. godine Nacionalnu strategiju upravljanja otpadom sa programom približavanja Evropskoj uniji (EU). U današnje vreme postizanje visokih prinosa se ne može zamisliti bez upotrebe mineralnih đubriva i pesticida za suzbijanje bolesti, štetočina i korova. Proizvodnjom i primenom raznih hemijskih supstanci u poljoprivredi ostaje pesticidno onečišćena ambalaža. Imajući u vidu ove činjenice napisan je ovaj rad sa ciljem da doprinese upoznavanju problematike upravljanja ambalažnim otpadom od primenjenih hemijskih supstanci u poljoprivredi, kao bitnom komponentom ukupne količine otpada, kako u Srbiji tako i u drugim zemljama. 

Za osiguranje kvaliteta i kvantiteta hrane danas se u poljoprivredi koriste razna hemijska sredstva. Uprkos neophodnosti i koristi ovih proizvoda sve veći je problem sigurnosti onih koji ove proizvode koriste, proizvođače, potrošače a posebno njihov štetan uticaj na životnu sredinu. 

Mineralna i veštačka đubriva u svom sastavu sadrže najvise N. P. K. Oni se uglavnom proizvode u obliku soli potrebnih za rast biljaka. Po hemijskom sastavu su najčešće nitrati i sulfati. Pesticidi se koriste za zaštitu od insekata, grinja, korova i drugih štetočina. Nijedna grana hemijske industrije ne proizvodi toliko materija koje mogu izazvati kancerogena oboljenja, oštećenja naslednog materijala kao i reprodukcijskih funkcija, i koje se u najvećoj meri direktno odlažu u životnu sredinu, kao što je to slučaj s industrijom pesticida. Širom sveta raste proizvodnja pesticida koja se procenjuje trenutno na približno 5 miliona tona pesticida/godišnje. Negde oko 12% pesticida koristi se u privatnom sektoru: u domaćinstvima, privatnim vrtovima i travnjacima. Prema načinu delovanja među pesticidima se razlikuju: 

• insekticidi (protiv insekata), 

• herbicidi (protiv korova i drugih nepoželjnih biljaka), 

• fungicidi (protiv gljivica), 

• akaricidi (protiv grinja), 

• rodenticidi (protiv pacova) 

• nematocidi (protiv glista) i 

• moluskicidi (protiv puževa).

Ambalaža ima središnju ulogu u sigurnoj dostavi ovih hemikalija ciljanim tržištima, pri čemu smanjuje na najmanju meru rizik osipanja i isticanja u nabavnom lancu i izloženost radnika. Ambalažom treba takođe tako upravljati da se zadovolje i drugi ciljevi zaštite životne sredine, a koji postaju sve bitniji u kontekstu široko rasprostranjene društvene svesti o održivosti životne sredine. Upravljanje ambalažom je dinamičan i inovativan proces. Strategije navedene u ovom radu odnosiće se na probleme u vezi sigurnosti upravljanja ambalažom.

ZAKONSKA REGULATIVA UPRAVLJANJA AMBALAŽNIM OTPADOM

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine uređuju se Zakonom o zaštiti životne sredine kao opštim zakonom, posebnim zakonima i drugim propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine. Važećim propisima je oblast upravljanja otpadom parcijalno uređena (zavisno od vrste i svojstava otpada), propisane su mere zaštite životne sredine od štetnog dejstva otpada, a nadležnost podeljena između republičkih organa i organa lokalne samouprave. Ovi propisi uglavnom nisu usklađeni sa zakonodavstvom EU.

Neadekvatno postupanje sa otpadom predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema u Republici Srbiji. Ovakav zaključak proizašao je iz brojnih analiza stanja životne sredine na teritoriji Republike Srbije koje su urađene u poslednih nekoliko godina, a veliki broj zakona i drugih propisa nema jedinstveno postavljene ciljeve i ne obezbeđuje zadovoljavajuće efekte. 

Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu, uređuju se uslovi zaštite životne sredine koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet, upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom, izveštavanje o ambalaži i ambalažnom otpadu kao i ekonomske instrumente. 

Što se tiče ambalaže koja sadrži opasne materije Zakon o ambalažnom otpadu kaže da je važnije obezbediti da ambalaža kontaminirana opasnim ostacima bude tretirana i odložena bezbedno, nego da bude reciklirana.

AMBALAŽA ZA PAKOVANJE HEMIKALIJA U POLJOPRIVREDI

„Pravilnikom o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva“ propisuju se vrsta ambalaže za pesticide i đubriva radi njihovog pakovanja za stavljanje u promet, uništavanje pesticida kojima je prošao rok upotrebe, kao i uništavanje ambalaže u kojoj su bili upakovani pesticidi i đubriva.

Ambalaža za pakovanje pesticida i đubriva mora ispunjavati sledeće uslove: 

1. mora da se po obliku razlikuje od ambalaže za pakovanje robe široke potrošnje (prehrambeni i drugi proizvodi); 

2. da sadrži natpis "pesticid" odnosno "đubrivo"; 

3. mora biti izrađena od materijala koji sprečava gubitak upakovanog sadržaja; 

4. materijal od koga je izrađena ambalaža i sistem za zatvaranje ne smeju biti podložni agresivnim hemikalijama, niti smeju sa upakovanim sadržajem formirati bilo kakvu štetnu i opasnu materiju; 

5. svi sastavni delovi pakovanja i sistema za zatvaranje moraju zadovoljavati uobičajene zahteve rukovanja tako da se tokom transporta ne oštete; 

6. sistem za zatvaranje mora biti izrađen tako da zadržava originalnost zatvaranja do primene; 

7. za tečne formulacije mora biti glatka iznutra, a grlo otvora mora biti dovoljno veliko da obezbeđuje lako istakanje bez rasipanja (prskanja i kapanja); 

8. mora imati oznaku (logotip) proizvođača ambalaže; 

9. mora biti atestirana od strane registrovane ustanove za ispitivanje otpornosti materijala.

PRIKUPLJANJE I UNIŠTAVANJE PRAZNE AMBALAŽE ODPREMLJENIH HEMISJKIH SUPSTANCI U POLJOPRIVREDI

Prikupljanje i uništavanje prazne ambalaže vrši se tako da ne deluje štetno na zdravlje ljudi, korisne organizme i životnu sredinu.Pod uništavanjem ambalaže smatra se dekontaminacija spoljnih i unutrašnjih površina ambalaže, primenom propisanih metoda i njeno fizičko uništavanje, za koje se primenjuje odgovarajuća tehnologija, a izbor zavisi od vrste i fizičko-hemijskih osobina ambalaže.Ambalaža koja se pogodnim postupcima može osposobiti za ponovnu upotrebu, daje se na dalju obradu proizvođaču pesticida, odnosno đubriva ili zastupniku inostranog proizvođača. Prikupljanje ambalaže u kojoj su bili upakovani pesticidi, odnosno đubriva, organizuje proizvođač ili zastupnik inostranog proizvođača pesticida, odnosno đubriva.Prikupljanje i uništavanje prazne ambalaže ne sme se vršiti bacanjem u vode (izvore, bunare, reke, jezera, bare i more), jame, kanale, kanalizacione mreže, pored puteva, na deponije, kao i na drugi način na koji može doći do zagađenja životne sredine. 

Ostaci pesticida i ambalaža se uništavaju, po pravilu, na mestima određenim za prikupljanje i uništavanje otpadnih materija iz naselja. Uništavanje prazne ambalaže (kartonske kutije i folije) ne sme se vršiti bacanjem u vode (izvore, bunare, reke, jezera, bare i more), jame, kanale, kanalizacione mreže, pored puteva, na deponije kao i na drugi način na koji može doći do zagađenja životne sredine.

Prikupljanje i uništavanje prazne ambalaže (kartonske kutije i folije) od strane krajnjeg korisnika može se vršiti spaljivanjem u posebno iskopanoj jami na nepoljoprivrednom zemljištu.

Prikupljanje prazne plastične i metalne ambalaže (boce, kanisteri i burad), kao i staklenih boca, od strane krajnjeg korisnika (individualnih poljoprivrednih proizvođača), vrši se vraćanjem poljoprivrednim apotekama, a od poljoprivrednih gazdinstava -predajom područnim sabirnim centrima radi uništavanja. Prazna ambalaža mora zadržati postojeću deklaraciju zbog utvrđivanja porekla ambalaže pesticida.

Krajnji korisnik, pre vraćanja ambalaže, dužan je da pri primeni pesticida najmanje tri puta ispere ambalažu u kojoj je bio upakovan pesticid, a ispranu tečnost mora utrošiti zajedno sa pripremljenim rastvorom za tretiranje.

Prazna ambalaža mora biti probušena (izuzev staklene) na tri mesta kako bi bila neupotrebljiva za drugu namenu. Ambalaža se vraća zajedno sa sistemom za zatvaranje (zatvaračem).

Prazna ambalaža se od područnih sabirnih centara transportuje do proizvođača, odnosno uvoznika, i uništava u postrojenju za reciklažu i kontrolisano spaljivanje otrovnog otpada.

Troškovi prikupljanja i uništavanja prazne ambalaže, padaju na teret proizvođača, odnosno uvoznika, što se dokumentuje izveštajem sabirnog centra o uništavanju ambalaže, na obrascu UA.

              

                                           ==>>PODIJELITE SA PRIJATELJIMA<<==